fbpx

ASERTIVNA KOMUNIKACIJA

Asertivna komunikacija vodi ka efikasnijem i češćem postizanju ciljeva, slobodnijem i direktnijem izražavanju sebe (i u situacijama kada nam je neprijatno), harmoničnijem odnosu sa drugim ljudima, većoj saradnji i produktivnosti tima, većem zadovoljstvu sobom kroz poštovanja sebe i većem samopouzdanju.

Podrazumeva osećaj mogućnosti izražavanja sebe, svojih želja, potreba, osećanja i uverenja na direktan, iskren i adekvatan način uz uvažavanje drugih ljudi I njihove logike. Kada smo asertivni, možemo da izrazimo da nam se neko sviđa, da nam sa nekim onašanjem druge sobe nismo zadovoljni, tražimo ono što želimo, postavljamo granice u ličnim i u poslovnim odnosima sa biskim osobama kolegama ili nepoznatim ljudima. Možemo slobodno da uputimo i primimo pohvalu kao i izrazimo samopohvalu, bez stida, šoka, neverice ili omalovažavanje i objašnjavanja sebe.

Asertivni način razmišljanja bi glasio: Poštujem svoja prava, kao što je pravo na svoju logiku, da ne znam, na grešku, na nedopadanje, a ta ista prava dajem i drugim ljudima u komunikaciji. Asertivnost je samopoštovanje jednako poštovanju druge osobe. Asertivnost znači da se osećamo ok i dok tražimo pomoć, uslugu od drugih ljudi.

NEASERTIVNA KOMUNIKACIJA

PASIVNO PONAŠANJE

Moje želje nisu važne, ako ih kažem izazvaću neprijatnu situaciju pa možda i prekid odnosa pa je zato bolje da se ne izrazim i trpim. Osoba time narušava sopstvena prava, guši sopstvene potrebe što može na kraju dovesti do toga da osoba ni ne zna više šta želi, odnosno da nije u kontaktu sa sobom, ne postavlja granice, ne zna kako da odbije druge ljude i prihvata da radi sve što se od nje traži ili ona misli da se od nje očekuje. Dugoročno vodi ka osećanju anksioznosti, a bazična emocija je strah od konflikta, odnosno izbegavanje neprijatnosti i eventualnih posledica svog izražavanja. Posledice pasivnog ponašanja: drugi upravljaju našim životima, nezadovoljene potrebe i želje a usmerenost ka zadovoljavanju drugih, nesigurnost, ne idemo ka svojim ciljevima, ne uživamo u životu koliko bi mogli. Osoba treba da vežba istrajnost u neprijatnim situacijama i pitanje “Šta je ono što ja želim?”.

AGRESIVNO PONAŠANJE

Ja moram biti u pravu, druga osoba nema pravo na grešku, na svoje mišljenje, da ne zna. Način razmišljanja je moratiranija, odnosno postavljanje apsolutnosti moranja kako bi trebalo drugi ljudi da se ponašaju, razmišljaju, ne shvatajući da su to naše želje a drugi ljudi imaju pravo na svoju logiku, čak iako je mi ne razumemo, ne prihvatamo i ne podžavamo. Direktno zalaganje za svoja prava i izražavanje svojih misli, osećanja, uverenja na način koji je često neiskren i obično ugrožava prava druge osobe. Često ima za cilj uspostavljanje kontrole nad drugima, demonstraciju moći, superiorne pozicije. Posledice: loši međuljudski odnosi, osećanje krivice.

PASIVNO-AGRESIVNO PONAŠANJE

Agresivno ponašanje je maskirano – osoba izbegava preuzimanje odgovornosti, izbegava neprijatnost da se izrazi jer se boji konflikta ali radi kako ona želi iako je rekla drugoj osobi da neće, recimo da kasni. Posledice: nisko samopouzdanje, krivica, jaka uznemirenost.

VRSTE ASERTIVNE KOMUNIKACIJE

1.            BAZIČNA ASERTIVNOST je najosnovnije potvrđivanje, zauzimanje za sebe u nekoj situaciji. Bazična asertacija predstavlja suštinu asertacije i sastavni je deo svakog drugog tipa asertivnosti. Ne želim da idem na koncert.

2.            EMPATIČKA ASERTIVNOST predstavlja bazičnu asertaciju sa dodatkom izražavanja svojih osećanja povodom toga. Drugoj

osobi želimo da poručimo kako se mi osećamo, ili svoju saosećajnost i razumevanje. Razumem da se osećaš nesigurno u vezi sa novim projektom, ali ja nemam vremena da ti pomognem.

3.            ESKALIRAJUĆA ASERTIVNOST je tip stepenovane asertivnosti gde postepeno povećavamo svoju asertivnost do krajnje čvrstog i nepokolebljivog stava bez kompromisa. Ne želim pomoć. Zaista mi ne treba vaša pomoć. Molim vas da ne insistirate, ne želim vašu pomoć.

4.            UGOVORNA OPCIJA ostavlja mogućnost drugoj osobi da promeni ponašanje pre nego što preduzmemo  krajnje mere. Da li je ugovorna opcija pretnja ili asertacija zavisi od tona kojim je izrečena. Da bi ugovorna opcija bila prava asertacija, potrebno je da se iznosi mirno, kao saopštenje tj. obaveštenje o našem sledećem koraku ako se situacija ne promeni (ako – onda). Ako sledeći put budeš kasnio neću te čekati.

5.            KONFRONTATIVNA ASERTIVNOST je kada se na bilo koji način konfrontiramo, suočavamo, izražavamo suprotno ili drugačije mišljenje. Koristimo je i u situacijama kada druga osoba radi suprotno od onog što govori. Ne slažem se sa stavom grupe.